O tehnologiji

Mnogi od nas u praksi koriste afirmacije, ali ne razumiju mehanizam njihovog djelovanja i ne osjećaju neki konkretan učinak. Kada je riječ o afirmacijama i općenito, privlačenju željenog, tu postoji jedan problem.

Mi smo naučili razmišljati u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti…
Ono što nam se desilo u prošlosti, predstavlja kočnicu koja nam ne dozvoljava da vjerujemo da se zaista mogu desiti čuda, na osnovu čega stvaramo proročanska uvjerenja koja sugestivno djeluju uvijek kada nešto želimo. Sadašnjost doživljavamo kao nešto što se neminovno nameće u ovom trenutku,  puštamo je da prolazi. Realizaciju željenog vidimo tek u budućnosti, koja zapravo ne postoji i ne možemo je uhvatiti isto kao što ne možemo uhvatiti svoju sjenku.Jedino što je izvjesno to je sadašnji trenutak. Afirmacije  služe za to da se orijentišemo isključivo na ovaj trenutak: ja sam sretna ovdje i sada, ali moje nesvjesno govori da to nije istina; ja sam bogata i uspješna, ali moje nesvjesno se odupire; ja sam zdrava, imam savršenog partnera itd., ali moje nesvjesno kaže da to nije istina. Problem je što se uvijek upetlja um i definiše stvari na osnovu ukorijenjenih proročanskih uvjerenja. Na taj način stvara se ogroman jaz, željeno postaje sve više nedostupno. Što nam više bježi, mi ćemo ulagati više napora da ga sustignemo. Kada nešto želimo, automatski podrazumijeva činjenicu da to nemamo. Mi obično nismo zadovoljni postojećim stanjem i ne čini nas sretnim ono što imamo. Kada imamo zdravlje, nismo nešto posebno sretni zbog toga, jednostavno ponašamo se kao da je to nešto sasvim normalno. Kada izgubimo zdravlje, pokušavamo ga privući na sve moguće načine. Kada imamo zadovoljavajuću vezu sa partnerom, opušteni smo i ne razmišljamo da nešto mijenjamo, borba počinje tek kada ostanemo bez toga.

U eksperimentima kvantne fizike primećeno je da se energija kao čist potencijal pretvara u subatomsku česticu samo ako su prisutni posmatrači, ljudi. Kada ljudi nisu prisutni u eksperimentu, ne stvara se nikakva materijalna subatomska čestica. Učenje Sankhye kaže da se fizička priroda (Prakrti) pokazuje pred svesnim posmatračem (Purušom), i kada je ovaj opazi kakva zaista jeste, ona se povlači, nestaje, kao plesačica koja je pokazala svoj ples. Prisustvo svesnog subjekta izaziva u postojanje fizički svet. (Zato za vreme sna, kada je subjekt nesvestan, fizički svet za njega nestaje.) Budući da ima puno svesnih subjekata (individualnih duša) koji izazivaju u postojanje fizičku realnost i oblikuju je na kolektivan način, to daje znatnu snagu toj realnosti tako da ona opstaje nezavisna u izvesnoj meri i bez pojedinaca jer uvek postoji vladajuća većina.

Ovakvo učenje Sankhye nam pomaže da shvatimo da se ovo ne događa samo u eksperimentima na subatomskom nivou, niti je to samo problem tumačenja rezultata, nego uvek i svuda oko nas. Fizički univerzum postoji zato što mi postojimo, zbog svesnog subjekta, a ne obratno.

Prevedeno na praktičan jezik, ovo znači da moć delovanja imamo utoliko veću ukoliko delujemo sa dubljih nivoa svesti (theta ili alfa), a manju ukoliko smo na površnim (beta) frekvencijama. Jer na najdubljem nivou smo jedno sa svim, utemeljeni u ovde i sada, a u površnom, svakodnevnom umu smo nemoćni pojedinci nošeni iluzijom vremena.

Zato smo na početku naglasili da je meditacija, sa kojom čistimo negativne, blokirajuće sadržaje iz podsvesti, osnovni preduslov dolaska do dubljih nivoa svesti.

Na najdubljem nivou svesti ne postoji vreme, cilj je uvek već tu. Ne postoji proces uzročnog dolaženja do cilja. On prividno postoji samo u površnom, relativnom umu.

Misli imaju egzaktno izmerenu moć delovanja. One su najfinije aktivnosti u nama, i budući najfinije, one pripadaju najfinijim frekvencijama samog bića ili Apsoluta. Tu je i najveća moć delovanja jer se sav stvaralački proces kreće od finijeg ka grubljem, dok ne postane opažen čulima.

Razlika u frekvencijama misli ili nivou njihovog delovanja ogleda se u svakodnevnim iskustvima po tome da li se ostvaruje ono o čemu mislimo ili se dešava upravo suprotno, u iskustvu sinhroniciteta misli i događaja, ostvarenja 'kletvi' ili 'uroka'.

Misli uvek deluju.

Mi svojim mislima delujemo na sebe i svoju okolinu, odnosno na buduće, ali i prošle događaje. Samo to radimo haotično i nismo ni svesni efekata naših misli.

Šta to znači?

(1) Prvi je kada mislima izazivamo događaj, ali u varijanti suprotnoj od one kako razmišljamo. To je ono što narod zove 'urok'. Kada o nečemu grčevito mislite, o nekom budućem događaju, onda ubrzavamo njegovu energiju događaja i pravimo suprotnost – neće se desiti ili će se desiti suprotno.

Zašto suprotno?

Da bi vam bilo jasnije ono sa čime ćemo se upoznati moramo se upoznati sa novim modelom iz fizike čestica nadsvetlosnih brzina inženjera i filozofa Gorana Marjanovića.

Kako se na slici vidi, imamo dve strane. Levi deo je (kvazi) realnost koju poznaje naša nauka - dakle energije i brzine do "granice" brzine svetlosti, što je osnovni postulat teorije relativnosti. I desni deo dijagrama - zovemo ga "nehercijanski" - koji je potpuno 'inverzan' onome što nauka smatra realnim i jedino mogućim. U našoj realnosti je sve obrnuto. Dakle nehercijanska realnost je 'ogledalska slika' ovog našeg 'ovde' i zato 'tamo' sve funkcioniše obrnuto. Kao što se vidi, energija objekta koji ubrzava – smanjuje se i praktično za beskonačno veliku brzinu postaje nula - deluje paradoksalno, ali je tako.

Ako je energija ubrzana trebalo bi da se događaj pojača? Ali neće, jer kako se i vidi iz modela - prelazi u više frekvencije i ide iza ogledala. Postaje nehercijanski objekat – a to je za nas ogledalska slika. Znači obrnuta.

Dakle, bitno je kako mislimo – ako mislimo hercijanski (levi deo grafikona), ili kako je većina ljudi navikla da misli, (beta talasi, svakodnevni, aktivni ili relativni um - prvo uzrok pa onda posledica), intenzivno razmišljanje pojačava energiju sve dok je ne dovede u nehercijanski deo (desni deo) gde se smanjuje. I izrasta u svoju suprotnost. U takvom obliku ide "gore" gde menja okolinu. Šta znači to 'gore'? Sve naše misli deluju preko nehercijanske strane do onog dela univerzuma, ili astrala, ili 'hronike akaša' (ima mnogo pojmova za to) koji kreira buduće događaje, u stvari putem naših misli pravi 'program' koji mi posle koristimo i živimo naše živote baš po tome.

Zato kažemo da je nehercijanska realnost 'ogledalska slika' ove naše realnosti, ali 'tamo' sve funkcioniše obrnuto.

Moramo se ovde malo zadržati još na pitanju vremena, jer uopšte nije svejedno koliko dugo razmišljamo o nečemu.

Fizičar Marjanović je svojevremeno dao jedno lepo poređenje. Zamislite slona i miša na klackalici. Mogli bi biti u ravnoteži, teoretski i praktično Samo vam treba dovoljno duga klackalica. Strana sa mišem mora biti mnogo, mnogo veća. E sada zamislite da je klackalica vreme koje na svojim stranama drži jednake količine energije (mase) i sve je izbalansirano. Ali ako sa jedne strane skratimo klackalicu moramo pojačati energiju (masu) da bi i dalje bili u ravnoteži. Dakle, što je vreme kraće, energija će biti veća. Imaćemo slona. Ako na drugoj strani produžujemo vreme, tu energija (masa) mora biti sve manja i manja – odnosno onaj naš miš će biti sve manji i manji i na kraju će otići u svoju suprotnost. Podići će slona.

Treba imati u vidu da je Priroda iz praktičnih razloga stvorila taj razmak u vremenu tokom kojeg je potrebno da se nešto ostvari iz misaone namere u konkretan rezultat, iz dva razloga: prvo, život bi bio nemoguć kada bi se misli trenutno ostvarivale, nastao bi haos, i drugo, potreban je period utvrđivanja individue u toj stvarnosti u kojoj zaslužuje ono o čemu misli ili što namerava - utvrđivanja zbog sazrevanja same individue u vezi onoga što namerava i što radi, i zbog zakona karme, po kojem ima stvari koje nam nikako ne pripadaju iako ih želimo, ili su neprikladne iz nekih objektivnih razloga.

 Drugi način delovanja mislima je kada putem njih izazivamo događaj, ali u varijanti tačno kako smo razmišljali. Kako smo i želeli. Tako svesno kreiramo svoj život. Događaji se ređaju upravo onako kako smo želeli

To je teško za prosečnog čoveka, koji nije vežbao da postigne određeni 'način razmišljanja', ili određenu frekvenciju misli s kojom može istinski da deluje na okolinu. Ako koristimo takav, nehercijanski način razmišljanja, onda nema suprotnosti. (Naše misli su u energijama sa desne strane grafikona). Sva energija ide direktno „gore“. Da bi nešto bilo zapovest, da bi moglo da menja budućnost, ili prošlost, misao mora da dođe u nehercijanski deo, jer samo onda deluje na univerzum. Jer ako se misli u levom delu, dok postane zapovest, ona se izokrene, ali ako se misli u desnom delu, onda je to odmah takva zapovest.

Zapovest je zapravo odgovarajuća frekvencija neke energije. Svekoliko stvaranje i delovanje bića započinje da se odigrava na najfinijim frekvencijama (ili višim dimenzijama, po ezoteričnom učenju) koje u našem mozgu odgovaraju theta, a zatim i alfa talasima. Da bismo bili aktivni učesnik u zbivanju moramo svoj um dovesti u te najfinije frekvencije opšteg procesa zbivanja.

Onaj ko je dobro razumeo do sada rečeno, ispravno će se zapitati: Znači li to, da ako „zapovesti“ šaljem sa niske frekvencije, npr. alfa stanja, to se ostvaruje? A ako šaljem sa uobičajenih dnevnih frekvencija našeg mozga, to se potentizuje u suprotnost ili ne ostvaruje?

Baš tako! Jednostavno proanalizirajte vaše misli kada vam se dogodilo da su bile zapovesti. Svakome se to ponekad desi. To su bili trenuci kada smo delovali, osećali i mislili celim bićem, svesno (beta) i nesvesno (alfa i theta talasi). I potrudite se da zadržite to svoje stanje. Sigurno je da se tu radi o nehercijanskom razmišljanju.

Primenite način razmišljanja iz modela 2. U stvari mi to često radimo spontano i krajnje nesvesno. Brinemo se o negativnim stvarima i na nivou podsvesti, na dubljem nivou uma i frekvencija, naše je razmišljanje zapovest. Negativno uvek osećamo i razmišljamo najdubljim delom svoga bića, nehercijanski, i zato ono deluje. Tako je sa svim neprijatnostima koje nam se dešavaju. Zato mnogi podvlače značaj pozitivnog načina razmišljanja. A sada vidite i mehanizam zašto je veoma važno da ne mislimo ništa loše. Tada to loše lako i privlačimo jer ga privlačimo celim bićem.

Nehercijanski način delovanja je uvek ovde i sada, to je gore opisani način privlačenja bez procesa uzročnosti, kada se držimo samog cilja kao da je ovde i sada, i samo to držanje privlači sve što je potrebno za ostvarenje cilja.

Hercijanski način delovanja je delovanje relativnim umom po zakonu uzročnosti i tokom vremena, i to je delovanje kojim se ne ostvaruje zakon privlačenja, već samo grub fizički rad.

Kao što je već rečeno, od starine jedini način dolaženja i delovanja na najdubljim nivoima bića bila je i ostala praksa asketskog pročišćenja i meditacije. Nije dovoljno samo misliti i zaključivati o tome, jer sve su misaone aktivnosti samo u površnom umu. Potreban je indirektan metod dolaženja iza misli, do samog Apsolutnog bića u nama koje uvek deluje u svemu i ima sav potencijal delovanja. Zato je nužan rad na sebi putem discipline meditacije kojom se stiče objektivno znanje. Jer Zakon privlačenja ne deluje na nivou običnog, svakodnevnog uma i ega, već jedino sa alfa i theta stanja svesti, i dubljeg emocionalnog nivoa.

Upravo s tog nivoa deluju negativne misli i osećanja, pa se zato negativnost tako lako i ostvaruje kod običnih ljudi u vidu bolesti, ako ne i događaja. Na primer, ako mrzite neku životnu situaciju ili prisustvo neke osobe s kojom ste prinuđeni da živite, vaša mržnja kao presudna emocionalna snaga koja dolazi iz dubine celog bića, na kraju će energizovati taj doživljaj i materijalizovati se u vašoj okolini kao uporno prisustvo te neželjene osobe ili životne situacije - zato što se svaka misao materijalizuje, tj. pretvara u onaj oblik koji je baziran na određenom emocionalnom uticaju koji iza njega stoji - a ne na obliku same misli koje se stalno smenjuju. Ako svesno mislimo da ne želimo nešto, upravo to ćemo stalno dobijati i nećemo se moći toga osloboditi jer EMOCIJA O TOJ STVARI je ona sila koja tu stvar (osobu, situaciju) upravo privlači zakonom privlačenja koji deluje slepo i mehanički, kao ogledalo. Tako dajemo značaj i sami držimo ono što ne želimo. Ono bi možda i samo otišlo od nas u stalnom procesu prirodne promene, ali mi ga držimo emocionalnim nabojem o njemu - svejedno da li pozitivnim ili negativnim.

To nije lako dosegnuti, jer ne samo da je potrebna meditativna praksa, već i dublje razumevanje svega, duhovna zrelost. S tog nivoa, tj. dubine, ne deluje se samo radi običnog ispunjenja banalnih želja, nego s nivoa stvaranja realnosti, u kojoj je fizička razina samo jedan površan deo.

Takvo stvaranje ne odnosi se samo na predmet želje, nego i na onoga ko želi, čovek mora prvo sebe da dovede u poziciju da bude dostojan moći privlačenja - da ima jedno Ja i stalnu svest o sebi - i samo tako može privući željeno.

To je i garancija Duhu koji sve omogućava da željeno neće biti štetno.

Inače bi svaka budaletina ostvarivala sve što želi i nastao bi haos.

To je i poenta zakona privlačenja: da prvo sebe dovedemo u stanje da sebe menjamo i tako spoznamo sebe kao Tvorca. To je u skladu sa religijskim autoritetima koji kažu da smo po liku Tvorca stvoreni (i kao "sinovi Božiji") - onda imamo i njegovu moć stvaranja - ne apsolutnu, već u području svojih života.

To je deo rada na sebi.

Najbrže ćemo doći do onoga što privlačimo ako sebe dovedemo do toga, a ne da to privlačimo k sebi.

Bez rada na sebi proces privlačenja je neuspešan jer puca na nerazumevanju koje nastaje kada već na početku ne dobijemo ono što tražimo već ono što moramo da iskusimo i odradimo da bismo dobili ono što tražimo. Samo lake i dostupne stvari se dobijaju direktno privlačenjem. Za većinu krupnih stvari koje su izvan našeg dosega, prvo privlačimo situacije koje nas teraju da učinimo ono što treba kako bismo postepeno postali podobni željenom cilju, da sebe promenimo tako da budemo na nivou tražene stvari, i tek onda je zaista privukli.

Celina nam skoro nikada ne daje direktno sa svoje strane ono što tražimo, nego najpre ono što je potrebno da bismo mi sami došli do onoga što želimo, da postanemo usklađeni s tim. Jer ako nismo frekvencijski, tj. stanjem svesti usklađeni s tim, ne možemo to ni privući. Na taj način nam daje KROZ nas, jer mi smo ta celina koja sve daje samoj sebi. Zato treba pažljivo da uočavamo znake i signale koji nas usmeravaju ka tome, koji nas navode na sopstvenu promenu. To je neprijatno i mnogi te znake previđaju jer gledaju s iščekivanjem samo željene stvari da im dođu gotove. Kada se radi o međuljudskim odnosima to je posebno neprijatno jer je odgovor celine na naš zahtev da se oslobodimo neprijatnih veza i imamo prijatne, taj da nam najpre daje situacije i ljude koje želimo da izbegnemo i to u njihovoj suštini i najjačem izdanju, kako bi uvideli da je problem u nama (da smo mi nesvesno privukli njih), a ne izvan nas.

Otuda svo nerazumevanje ovog zakona i od strane onih koji ga kritikuju i onih koji pokušavaju da ga (neuspešno) primene: preskače se onaj-koji-privlači, a on je ključni činilac u tom procesu.

Prihvatite odgovornost za to gde se nalazite danas ili ćete biti nemoćni da se promenite.

Ako je Zakon privlačenja tako jednostavan, zašto nema više ljudi koji su imućni ili zadovoljni sa stanjem u njihovim životima?

Većina ljudi ne preuzima odgovornost za stanje u kojem se trenutno nalaze. Oni iskreno veruju da razlog za trenutno stanje u kojem se nalaze leži izvan njih samih, da je to zbog uslova i okolnosti nad kojima oni nemaju nikakvu kontrolu.

Većina ljudi je neupućena u Zakon koji kaže da u svoj život privlačite ono što je u harmoničnoj vibraciji sa vama.

Ključ za savladavanje Zakona privlačenja je u tome da shvatite da ste VI odgovorni za sve što vam se događa u životu. ZA SVE. U određenom trenutku – svesno ili nesvesno, VI ste u svoj život privukli svaku osobu, svaki posao, svaku ideju, svaku bolest, svaku radost i svaku, čak i najmanju, bol u vašem životu.

Zakon privlačenja deluje oduvek, celoga života ste ga primenjivali, ali nesvesno. Zato ste i došli u sadašnju situaciju. Ne počinje njegovo delovanje tek sada kada ste čuli za njega i kada nameravate nešto da promenite.

Jednom kad shvatite da ste vi tvorac vaše stvarnosti, uvidećete da posedujete moć da promenite tu stvarnost u sve što poželite.

Prihvatanje odgovornosti za dosadašnje nesvesno privlačenje svega u svoj život, osnovni je uslov za svesnu primenu zakona privlačenja ubuduće.

Zapravo, mi dopuštamo da vanjski svet kontroliše naš unutrašnji svet. To moramo preokrenuti. Naše misli diktiraju šta ćemo privući. Moramo dopustiti da naš unutarnji svet pokreće naš vanjski svijet.

Zašto najčešće željeno privučemo tek nakon dužeg vremena, kada više ne mislimo o tome? Na primjer, zaljubljeni smo u neku osobu, ali on nam nije naklonjen, i dok mi svim žarom želimo imati ga za sebe, on nam kao riba klizi iz ruku, što smo više zagrijani, on nam je sve nedostupniji. Na kraju, okrenemo list i nađemo drugog partnera, a ovaj prvi kao duh izroni iz mraka i počne da nas proganja, izjavljuje ljubav i sl., ali nama više nije ni na kraj pameti. Kada nešto žarko želimo, mi povlačimo energiju iz drugih resursa i blokiramo sve energetske kanale. Misleći konstantno, opsesivno samo na jednu stvar ili osobu tokom 24 sata, zapostavljamo posao, prijatelje, zdravlje i sve manje energije ulažemo u druge segmente života ili im ne pridajemo nikakav značaj, živeći ih mehanički i nesvjesno. Tako polako upadamo u finansijske probleme, ne možemo da kontrolišemo novčane tokove i da podmirimo sve troškove, ulazimo u minus, zdravlje počinje slabiti, na poslu se javlja negativna energija ili sukob sa kolegama i nadređenima. Tada imamo običaj reći da nam je sve krenulo nizbrdo.

Povlačenjem energije iz drugih sektora mi smo zablokirali cijeli sistem. Uzmimo na primjer, funkcionisanje Ministarstva finansija neke zemlje – penzioneri najavili štrajk jer kasne penzije, vlada uzme novac koji je namijenjen za platu službenicima ministarstva i prebaci penzionerima. Tako ostane “rupa” u bužetu. Sutra radnici željezare najave obustavu rada jer nisu primili platu šest mjeseci. Vlada odluči da uzme iz budžeta sredstva namijenjena za nabavku osnovnih sredstava i prebaci ih željezari. Iz dana u dan stvaraju se nove rupe, na kraju dolazi do potpunog kolapsa i više ništa ne funkcioniše kako treba. Vratimo se na naš energetski sistem. Mi smo naš energetski potencijal usmjerili na jednu stranu i ispraznili druge sektore, stvarajući nedostatak ravnoteže, a višak uvijek preteže na štetu slabih sektora. Tek kada se energija izbalansira, možemo očekivati blagostanje i ispunjenje željenog. Odnosno, kada aktivno učestvujemo u svim segmentima svog života, tako stvaramo prohodnost komunikacijske mreže. Tako se i osoba iz prethodne priče pojavi tek kada se energija vrati u normalno stanje, jer su se “pročistili” putevi. Upravo ćemo prebacivanjem težišta na jednu stranu djelovati poput stijene koja se sručila na cestu i zapriječila prolaz. Višak uvijek dovodi do neravnoteže, a cilj rada na sebi je harmonizacija energije i uspostavljanje balansa na nivou svih segmenata. Zapravo, željeno je krenulo prema nama, ali je naišlo na prepreku koju smo sami stvorili. S druge strane, um je glavni ometač, odbijač željenog. On čini da automatski padamo na nižu vibraciju i formiramo uvjerenje da ne možemo privući željeno.  Prije nego nas željeno sustigne, mi spustimo rampu i zatvorimo prilaz. Ono što možemo zamisliti, to možemo i imati.

Možemo danima raditi afirmacije tipa: privlačim novac, ovo, ono…univerzum radi za mene i sl., a svakim danom sve manje para u novčaniku…to je samo znak da afirmacija ne djeluje iz nekog razloga i da postoji jaz između želje i energetskih tokova. Jedan od razloga može, na primjer biti komunikacijska blokada sa svijetom, povlačenje, izolacija, zapostavljene veze sa bliskim osobama ili porodicom i sl. Što su nam veze bogatije, življe, iskrenije, to smo otvoreniji za prijem svih oblika blagostanja.

Kroz afirmacije izražavamo svijest o svim postojećim segmentima, zatvaramo krug, bez zanemarivanja/ignoriranja negativnih aspekata života kao što su smrt, neprijateljstva i sl. Težnjom da se suočavamo samo sa lijepim stvarima koje nam obezbjeđuju osjećaj udobnosti, rizikujemo da postanemo leptir sa nerazvijenim krilima, nesposobni da se suočimo sa životom onakvim kakav jeste. Idemo li isključivo u pravcu idealizacije svijeta, živjet ćemo u oblacima, izolovani od realnog svijeta, a kao rezultat imati sve više teškoća kod suočavanja sa svakodnevnim problemima.

SINHRO SOUND:  SPIRITUALNO BUĐENJE  +LSD+   >> DOWNLOAD FREE <<

Samo za osobe preko 18 godina !!!: